Jedna teška zarazna bolest, jedan opasan neprijatelj, opasniji može biti, od sviju koji su nas poslednjih godina napadali, sve se više približuje Srbiji. Još pre kratkog vremena čitali smo, da je u Nemačkoj, u Galiciji, u Češkoj i Moravskoj, a juče javljaju, da je došao već i u Trst i u Peštu. A odatle mu nije teško dospeti i do Beograda. I onda teško nama!
Ali prvo da opišem tog neprijatelja.
To je zarazno zapaljenje mozga. U samoj stvari, tačnije bi bilo reći: zarazno zapaljenje moždanih i kičmenomoždanih opana (naučno se ta bolest tako i zove: Meningitis cerebro-spinalis eipdemica), ali kod nas je onaj prvi izraz već odavno ušao u potrebu — i ono obično, kobno zapaljenje moždane opne zove se „zapaljenje mozga“.
Već se po samom imenu vidi, koliko je ta bolest opasna. Kad lekar danas, u običnim prilikama kaže za bolesnika, da ima zapaljenje mozga, onda ceo svet zna, da je to u isti mah i smrtna presuda tome jadniku. Zamislite sad, da se takva bolest javi kao zarazna, kao rednja, pa ćete razumeti, kakav strahovit krvnik preti da napadne na nas. Ono istina, od tog zaraznog zapanjenja mozga ne umru baš svi bolesnici, ali ih umre polovina, a i to je dovoljno da pomori svet u mestima, gde zaraza uzme veći mah.
Ima još nešto, što je strašno kod te zaraze; bolest spopada većinom decu i mlade ljude. I zato u mestima, u kojima zavlada jaka zaraza, ostanu u mnogim kućama samo starci i babe, da pale sveću svojim pomrlim sinovima i unučićima.
Ja nemam namere opširno da opisujem, kako ta bolest dolazi, teče i prolazi. U „Knjizi o zdravlju“ kaže se za nju, ukratko, ovo:
Prvi su znaci bolesti tužno raspoloženje, glavobolja, nesvestica, preterana osetljivost prema čulnim utiscima, bled, bolestan izgled, razdraženje, iznenadno gađenje i povraćanje.
Posle nekoliko dana zgrče se jako mišići šije; šija se ukoči, a glava se jako zabaci nazad. U rtenjači se pojave žestoki bolovi i pružaju se čak u udove. Bolesnik je isprva pri svesti; docnije izgubi svest. Telesna je temperatura pri tome većinom samo umereno povećana, ali je sasvim nepravilna, čas skače čas pada. Disanje je nepravilno, površno; posle se pojave i grčevi i buncanje. Bolesnik brzo izgubi snagu i umre. Kad srećno prođe, ozdravi potpuno tek posle dužeg vremena.
Ta bolest dolazi u najopasnije zarazne bolesti. Od prilike polovina bolesnika umre, a kad koji ostane živ, zaostanu mu gdekada duševne bolesti, slabo pamćenje, slepilo, gluvoća, uzetost itd.
Tako, dakle, bolest izgleda. Ali to je sporedno. Glavno je znati, kako se bolest prenosi i kako se čovek može od nje čuvati.
Zarazno zapaljenje mozga je, kao što joj i samo ime kaže, zarazna infekciozna bolest. To znači, da su joj uzrok naročite kužne klice. I te su klice, odista, često puta i nađene. Nađene su i na obolelim opnama mozga i kičmene moždine i u sluzi što se skuplja u nosu i u ždrelu bolesnikovom.
Tom se sluzi bolest i prenosi s bolesnika na zdrave ljude. Kužna sluz dospe na ruke ljudima što imaju posla s bolesnikom, ili na stvari, koje posle ti ljudi diraju, ili se sasuši pa se s prašinom digne u vazduh koji zdravi ljudi udišu — tek, potrebno je da ona, tako kužna, uđe ma na koji način u nos ili u usta zdravom čoveku, i on će se tek tada razboleti.
Kad čovek to zna, on je koliko tolio u stanju da se čuva od te nesrećne bolesti. Kad se bolest već pojavi u njegovom mestu, on mora pre svega gledati, da ne dolazi u dodir ni s bolesnicima ni s ljudima koji imaju posla s bolesnicima. A osim toga mora najsavesnije paziti na čistotu oko sebe i na sebi; naročito mora čisto držati ruke i lice.
To drugo je danas dužnost i svima nama, jer od Pešte do Beograda nije daleko.