Kad prekjuče pred podne navratih kući, zatekoh dva seljaka u kancelariji. Jedan — mlad čovek od svojih tridesetak godina — leži na kanabetu teško bolestan, isušen, nemoćan, u vatri. Pokraj njega sedi, brižan, jedan čičica, njegov otac.
Pomislih: biće tifus. I uzeh da se raspitujem o bolesti i da pregledam bolesnika. Tada videh, da nije tifus, nego ona bolest što je narod zove prosto groznica, a mi barska ili nasušna groznica, malarija.
— Imate li, čiča, još ovakvih bolesnika u selu zapitah starca.
— Imamo, gospodine; dosta naroda boluje tako.
— Imaš li i u tvojoj kući još kojeg bolesnika?
— Imam dvoje unučadi, jedno od šest, jedno od četiri godine. I njih umori groznica, jedva ustaju s postelje.
Eto tako: laka, tobož, neopasna bolest bolest, prosta groznica, a samo u jednoj kući troje njih već mesec dana boluju, mesec dana ne rade, i ko zna kad će opet stati na snagu, baš i da se sasvim propisno leče!
I kako je u toj kući, tako je i u bezbroj drugih: Malarija izmuči, iscedi svakog leta i jeseni silan svet; odrasli postanu nesposobni za rad baš kad najviše treba raditi, a deca islabe, zakržljaju, da nikad ne postanu snažni ljudi. I to baš u najplodnijim, najbogatijim našim krajevima: u Moravi, Mačvi, Kolubari, Stigu, svuda gde ima reka i bara.
Zato malarije, po šteti koju nanosi našem narodu, dolazi u isti red sa jektikom, sifilisom i pijanstvom, i zato ja čitaoce „Politike“ molim, da pažljivo pročitaju što o njoj budem rekao. U ostalom, stvar nije samo vrlo važna, nego i veoma zanimljiva, te imam pravo da budem i opširniji nego obično.
⁂
Malarija je od pamtiveka ljudima poznata. Svet je od nje bolovao, a lekari su se trudili da joj pronađu uzrok i lek. Upravo, i ostali je svet od uvek tražio i nalazio uzrok groznici.
Danas, naprimer, narod misli, da se malarija dobija od nazeba ili od vode ili od zelenog voća. To nije tačno. Ali nije ni čudo, što je to narodno verovanje netačno, kad mi lekari sve od pre nekoliko godina ni približnog pojma nisu imali, šta je uzrok malariji.
Vekovima su se, prvo, držali stare Hipokratove nauke, da je svakoj groznici uzrok žuč; u leto i u jesen ima u čoveku najviše žuči, zato je i groznica tada vrlo česta. Posle su opet govorili, da barsku groznicu proizvode isparenja, gasovi iz bara, dakle rđav vazduh „mala aria“, pa su je zato i prozvali „malarija“.
Uzalud su, katkad, dizali glas ljudi, koji su bar nazirali istinu. Još Cezarov savremenik, viđeni vojskovođa i privrednik staroga Rima, Marko Terencije Varon pisao je, naprimer. ovako: „Ko zida kuću u polju, treba da se kloni močvarnih krajeva, jer je i dokazano, kad se barska mesta suše, da rastu neke sitne životinje, koje se ne mogu okom opaziti, i ulaze vazduhom u telo kroz usta i nozdrve te proizvode teške bolesti“. Pa je onda, početkom 18. veka, čuveni talijanski lekar Lančizi izašao sa tvrdnjom, da se po barama pate mnogi insekti, naročito komarci, i da oni, ujedajući ljude, unose u njihovu krv otrovne materije iz barske truleži a može biti i razne sićušne žive stvorove, koji onda izazivaju bolest kod čoveka.
Na ta se mišljenja, kao što rekoh, niko nije osvrtao. I tek kad je Paster zasnovao nov period u medicini, tek kad se videlo da su raznim zaraznim bolestima uzrok razne žive klice, tek se tada i u ispitivanju malarije pošlo novim putem, koji je najposle pokazao, koliko su rimski Varon i srednjevekovni Lančizi imali pravo.
Bilo je i za vreme poslednjih nekoliko decenija mnogo lutanja i mnogo prepirke i borbe. Pod mikroskopom su lekari videli razne klice iz bara, iz vazduha po barskim predelima, iz pljuvanka grozničavih ljudi i t. d., pa su tvrdili, da su te klice uzrok malariji. Ali uvek se onda našlo drugih ljudi, koji su brzo dokazali da to nije istina. I tako je to išlo sve do 1880. godine, do srećnih pronalazaka francuskog vojnog lekara Laverana.
Lavaren je te godine pregledao pod mikroskopom krv mnogih malaričnih bolesnika u Alžiru, i našao je kod svakoga u krvi jednu živu klicu, životinjicu najniže vrste, za koju je odmah pomislio da je uzrok malariji. Ta klica, to je takozvana plasmodija malarije, i danas je pouzdano utvrđeno, da ona prouzrokuje barsku groznicu. Ali je ipak moralo proći dosta vremena, dok je to tako sigurno utvrđeno. Tek dugi, naporni radovi Talijana Markiafave, Čelija i Godđija raščistili su potpuno i sredili to pitanje, i uverili ceo medicinski svet, da je to istina.
Dokazano je, dakle, da je ta živa klica, plasmodija, uzrok malariji, ispitan je i njen život, njeno rastenje i množenje i veza između nje i nastupa groznice u malariji, ali sve to još nije bilo dovoljno. Sad je iskrslo drugo, isto tako važno pitanje: Na koji način ulazi ta plasmodija u čovečje telo, na koji se način, tojest, zaraza širi?
I opet je prošlo dosta vremena, dok je i to pitanje rešeno. Mislilo se isprva, i na ovo i na ono, dok se najposle neki nisu setili staroga Lančizija i njegove tvrdnje, da bolest prenose komarci. A kad su se toga setili, prisetili su se i da prost narod na mnogim mestima veruje da se malarija na taj način širi (Koh je naprimer, zabeležio, da Uzambara-crnci u Nemačkoj Africi jednim istim imenom „mbu“ zovu i groznicu i komarce). I onda se brzo u svima zemljama našlo lekara, koji su prihvatili tu takozvanu „komaračku teoriju“. U korist te teorije govorilo je naročito to, što je eksperimentom bilo utvrđeno, da i zdrav čovek dobije malariju kad se pelcuje s malo krvi iz čoveka koji već boluje od malarije. Zašto, onda, da komarac ne može da vrši to pelcovanje?
Ali ipak, teorija je ostala teorija, sve do pre nekoliko godina. Tek je tada pošlo za rukom Englezu Rosu i Talijanu Grasiju, da nesumnjivo, očigledno dokažu: da malariju prenose komarci, na taj način, što piju krv na bolesniku, pa ujedajući posle toga zdrave ljude unose i u njihovu krv zarazne klice.
Oni su to dokazali mučnim mikroskopskim radovima. A drugi su izneli ovaj prost dokaz: Pustili su da komarci jedne noći izujedaju čoveka koji boluje od malarije, pa su te komarce onda pohvatali, spakovali u kutiju i poslali u kraj gde nikad nema malarije; ljudi u tom kraju otvorili su kutiju, pustili su komarce u svoju spavaću sobu, i posle kratkog vremena dobili su svi malariju.
To je slika o uzroku i prenošenju malarije u opštim potezima. Sutra ću reći koju više i o tim plasmodijama i o komarcima koji ih prenose.