Ovi prvi jesenji dani doneli su nam i prvu jesenju bolest — krajnike ili anginu kako se na medicinskom jeziku kaže. Ono istina, naiđe se već gde-gde i na bolesnika sa jačim katarom dušnika pa i sa zapaljenjem pluća, ali to su ipak još retke pojave: bolest, koja je ovih dana najobičnija, najčešća, to su krajnici. Zato je red, da se o njima razgovorimo.
Krajnici su, kao što svako već iz iskustva zna, u glavnom dečja bolest. Dete, koje je recimo, preko dan i u školu išlo i igralo se, počne uveče iz jedanput da kunja, žali se na glavobolju, na zimu, često uz to i povraća, a malo zatim oseti da teško guta, glas mu postane malko promukao, karakteristično unjkav, i celo telo počne da mu gori.
Kad se sutradan bolesniku zagleda u gušu, vidi se ponekad, da su mu krajnici natečeni i jako crveni, a isto tako crvenilo vidi se i oko njih, na zadnjoj strani ždrela i na resici. To je najlakša vrsta krajnika, najblaža angina; ona dolazi mahom sa malom vatrom i traje svega 3—4 dana. Druga vrste krajnika, međutim, većinom su teže i traju po 7 i 8 dana, a kad se takvom bolesniku zagleda u gušu, vide se na otečenim i crvenim krajnicima sivkaste ili žućkaste, kad veće, kad manje pete, koje se ponekad sastave, pa pokriju gotovo celu spoljnu stranu krajnika, Dok te mrlje otpadnu i dok bolesnih ozdravi, prođe kao što rekoh, i nedelju im više dana.
Ali ma koliko takvi krajnici bili teški, ni oni nisu opasne po život bolesnikov. Nisu opasni čak ni onda, kad ne prođu tako pravilno, nego kad krajnik, nesrećom počne unutra dva gnoji, te bolesnik grdne muke vidi, dok se to ne provali i neiščisti. Što može da bude opasno, to su takozvane komplikacije, koje se katkad vide kod krajnika: zapaljenje bubrega, zapaljenje plućne maramice, gnojenje u ušima itd. Samo što su te komplikacije vrlo retke.
Kad koja od njih iziđe svaki će varošanin, razume se, zvati lekara, jer će na bolesniku opaziti znake neke teže bolesti. Ali ja bih svetovao roditeljima, da pitaju za savet lekara kad god kod deteta opaze krajnike sa onim sivkastim ili žućkastim pegama, naročito ako su te pege velike. To zato, što i difterija počinje o sličnim prevlakama na krajnicima te je u takvim slučajevima potrebno da se za vremena utvrdi, jesu li to prosti krajnici ili je difterija. A da je isto tako potrebno zvati lekara, kad dete dobije ma kakve krajnike, a u okolini vlada šarlah, to sam već prošle nedelje kazao.
Tako treba raditi, kad ko dobije krajnike. Ali može se ponešto učiniti, pa da se dete sačuva te da uopšte i ne dobije anginu, ili bar da je tako lako ne dobije.
Svakome je poznato, da su krajnici prilepčiva bolest: kad ih jedan ukućanin dobije, obično se posle njega obrede i svi ostali, čak i oni koji nikako i ne izlaze iz kuće. To treba imati na umu, pa kad jedan u kući dobije ma kakvu anginu, onda valja paziti, da drugi ukućani naročito deca, ne dolaze bar u intiman dodir s njim — da se ne igraju s bolesnikom, da se ne ljube s njim, i tako dalje.
Međutim, ne dobijaju se krajnici samo tako, bliskim dodirom sa već obolelim ličnostima. Obično se dobiju posle kakvog nazeba. Zato treba pre svega paziti, da se deca ne izlažu promaji i naglim prelazima iz toplote na hladnoću; na to treba da paze naročito učitelji. A osim toga ne treba decu raznežiti, pa onda neće tako lako ni nazepsti; ne treba im, pre svega, uvijati vrat maramama i bašlikama i valja ih navići da svako jutro peru vrat hladnom vodom.
Na to treba paziti naročito kod one dece, koja često boluju od krajnika. Njih nijednog jutra ne treba pustiti iz sobe, dok se tako ne umiju i dok gušu ne isperu hladnom vodom, pa makar u nju i ne sipala kakvu vodicu za usta. Kad se tako radi, i takva će deca mnogo ređe dobiti krajnike, od kojih su dotle gotovo svakog meseca patila.