Rekao sam prošli put, da je nazeb bar sporedan uzrok mnogim bolestima i da ga se, prema tome, treba pažljivo čuvati. Isto sam tako rekao, da će se čovek od nazeba najlakše sačuvati, ako za vremena očvršća, očeliči svoje telo tako, da lako, bez štete po svoje zdravlje podnosi razne vrste hladnoće čak i onda, kad bi drugi na njegovom mestu gotovo izvesno nazebao. I najzad, kazao sam, da nazeb, po mišljenju većine lekara, izaziva razne bolesti mahom na taj način, što proizvodi u unutrašnjim organima čovekovim navalu i zastoj krvi, pa sa onda na tom mestu lako zaleže bolest. Sad da nastavim.
Navalu krvi u unutrašnje organe izaziva nazeb zbog toga, što se na hladnoći krvni sudovi, koji se granaju kroz kožu, stegnu, skupe, pa krv mora da zastane u unutrašnjosti čovekovog tela; to je ono, kad čovek pobledi, kad mu se koža od hladnoće naježi. Onaj, međutim, koji je svikao na hladnoću, brzo će se prestati ježiti kad naprimer izađe zgrejan na hladnoću, koža će mu se brzo zarumeniti i zagrejati, drugim rečima: krvni sudovi, što su u koži, opet će se raširiti, krv će kroz njih obilno strujiti, neće dakle zastajati u unutrašnjim organima i takav čovek neće tako lako nazepsti. Čeličenje tela u tome pravcu nije, prema tome, ništa drugo do navikavanje kožnih krvnih sudova, da na hladnoći ne ostaju dugo stegnuti, skupljeni, nego da se brzo rašire; čeličenje tela svodi se, drugim rečima, na gimnastiku krvnih sudova.
Prema svemu tome jasno je, mislim, da čovek ne nazebe zbog toga, što mu se telo razladi, oladi u bukvalnom smislu te reči. A jasno je i logično i to, da naše telo nećemo čeličiti na taj način, što ćemo ga navikavati na rashlađivanje. Naprotiv, ako hoćemo da se čeličimo, mi ćemo samo našu kožu (tojost krvne sudova u njoj) navikavati na promenu u temperaturi, trudićemo se da je naviknemo, da porumeni čim oseti hladnoću. A za to su dovoljni i sasvim kratki uticaji hladnoće.
Koža će, međutim, vršiti taj posao valjano samo ako joj se da prilika da ga često vrši — i za to je potrebno vežbanje, gimnastika, kao i za svaki drugi posao. Kod čoveka, naprimer, koji obuče bundu kad god hoće da izviri iz tople sobe, koža će večito ostati u tom pogledu neupotrebljena i neizvežbana, i zato će takav čovek dobiti kijavicu kad god bez bunde izađe pred vrata. Vežbanje, svakodnevno vežbanje potrebno je, dakle, našoj koži, pa da se svikne na tu dužnost. A ono je trojako.
Pre svega je potrebno, da se čovek nipošto ne razneži. Ma koliko se čovek utrpavao, uvijao, umotavao, ipak se na taj način neće sačuvati od nazeba. Još naprotiv, tako utrpan, zaparen, znojav, vlažan pre će nazepsti. Zato svaki još od rane mladosti treba da se navikava, da ne oblači toplije haljine, nego što je potrebno s obzirom na spoljašnju temperaturu. Da, naročito, ne sme da uvija vrat i glavu, to sam već nekoliko puta na ovome mestu kazao.
Drugo vrlo važno srestvo za čeličenje tela to je navikavanje na slobodan vazduh. Dok je čovek zdrav, treba da izlazi po svakom vremenu. Ni vetar ni ciča-zima ne treba da mu ometu njegovu običnu šetnju. Koliko je to važno, vidi se već i po tome, što se na Zapadu podižu čak i naročiti zavodi za takozvana „vazdušna kupanja“, gde se ljudi postepeno navikavaju da bez odela šetaju po polju. U tome se toliko daleko tera, da ljudi samo u gaćicama za kupanje hodaju i po vejavici i po mrazu.
Najposle, treće je i najčešće srestvo za čvršćanje tela hladna voda. Ona se upotrebljava za umivanje i brisanje (sunđerom), za prelivanje,za tuširanje i za kupanje. Ja, razume se, ne mogu ovde da iznosim načela, po kojima se određuje, kad kako treba hladnu vodu upotrebiti. To se za svakog čoveka mora zasebno odrediti, jer inače od vode može biti više štete nego koristi. Ali ono, što slobodno svakom zdravom čoveku mogu preporučiti, to je da svako jutro hladnom vodom opere i istrlja ne samo ruke i lice nego i vrat i uši i prsa. Kazao sam, međutim, da ta hladna voda treba da služi kao kontrast, ako hoćemo da posluži kao gimnastika za kožu. I zato je neophodno potrebno, da se čovek tako pere čim izađe iz postelje, dok je još topao.
Uz taj opšti nacrt imam da načinim još neke napomene, koje sa tiču naročito dece i njihovog privikavanja na hladnoću. Ali to mora da ostane za sutra.