Naša hrana

U prošlom ovom govoru došao sam do ovih zaključaka:

1. da su naše životne namirnice sastavljene od vode, belančevine, masti, ugljenih hidrata i mineralnih materija, i
2. da odrastao čovek, dok je u miru ili dok radi lake poslove, mora dobijati svakog dana hranu, u kojoj ima najmanje 100 grama belančevine, 56 grama masti i 400—450 grama ugljenih hidrata.

Danas ću da nastavim i da iznesem, koliko tih glavnih sastavnih delova ima u našim najobičnijim životnim namirnicama, pa će se prema tome videti i od kakvih jela može čovek da živi a da ne gubi snagu. Ali pre nego što to učinim, moram da spomenem još jednu važnu okolnost: Ne vare se sva jela podjednako; od nekog čovek svari gotovo sve, a od nekog izbaci iz creva nesvaren, neupotrebljen jedan veliki deo — i po 20 i po 30 procenata od onoga što je pojeo. Ta je okolnost, kao što rekoh, vrlo važna, jer se iz nje vidi, da će te tako teško svarljive hrane čovek morati uzimati u znatno većim količinama, ako hoće da svari, da primi u sebe onaj utvrđeni minimum: veliki deo takve hrane odlazi iz njega nesvaren, neupotrebljen, te u toliko više mora on jesti, da bi podmirio određenu potrebu.

Kad to znamo, možemo preći na razgovor o našim najobičnijim životnim namirnicama. Ja ću u jednoj tablici ciframa da pokažem, koliko procenata hranjivih materija ima u njima:

	vode	belančevine	masti	ugljenih hidrata	mineralija
kravlje mleko	87,7	3,4	3,7	4,5	0,7
polumasan sir	45,8	27,6	20,5	3,0	3,1
mršava goveđina	76,7	20,8	1,5	–	1,0
jaje	73,7	12,6	12,1	0,5	1,1
pšenični hleb	40,6	6,2	0,4	51,1	1,8
pasulj	14,8	24,3	1,6	40,0	3,2
krompir	75,5	2,0	0,2	20,6	1,0
kupus	90,0	1,0	0,2	4,0	1,2

U toj su tablici zastupljeni najvažniji predstavnici gotovo sviju vrsta naših životnih namirnica, i kad znamo njihovu vrednost, u stanju smo ceniti i druge, njima srodne. A ta tablica pokazuje nam ovo:

1. U mleku ima dosta hranjivih materija, i što je vrlo važno, ono se dobro i vari (nesvareno ostaje i izbacuje se iz creva svega 5 procenata tih materija). Ali mleko ipak ne može da bude potpuna hrana za odraslog čoveka: da bi dobijao svojih 100 grama belančevina dnevno, on bi svakog dana mora piti više od 3 litra mleka a to niko nije u stanju da čini jer se mleko vrlo brzo ogadi.
2. U siru ima mnogo i belančevine i masti, ali nema dovoljno ugljenih hidrata. Zato je on vrlo dragocen kao dodatak hrani siromašnoga sveta koji jede mahom biljnu hranu punu ugljenih hidrata.
3. Uz meso i jaja takođe je potrebna biljna hrana, pošto ni u njima nema dovoljno ugljenih hidrata.
4. Suv hleb nije dovoljan kao hrana, već i zato što ima vrlo malo masti. Osem toga, od hlebe dosta izlazi iz creva i nesvareno, te čovek ne dobija s njim ni onih potrebnih 100 grama belančevine, baš i po kilu i po dnevno da ga jede (a više od toga nije u stanju da jede). Zato je uz hleb potrebna i druga hrana, u kojoj ima masti i belančevine, naprimer mleko ili sir.
5. Pasulj je, sam do sebi, vrlo hranjiv. Ali kod njega ima dve nezgode: prvo teško sv vari, te i 20 i 30 procenata od njega izlazi iz čoveka neupotrebljeno, i drugo, kad se kuva, pasulj primi u sebe vrlo mnogo vode, te bi čovek ogromne mase hrane morao da uzima u sebe, kad bi samo njime hteo da se hrani. Inače bi, kao što se iz tablice vidi, pasulj mogao da posluži kao potpuna hrana čovekova, samo kad bi se jeo više od pola kile dnevno. Naročito bi u tom slučaju, hranjiv bio, kad bi mu se dodalo malo masti (ili slanine, zejtina).
6. Za krompir se to nikako ne može reći. I on se, pre svega, teško vari, a osim toga, u njemu je tako malo belančevine, da bi čovek morao jesti najmanje 5 kila krompira na dan, kad bi samo njime hteo da se hrani. Zato je uz njega potrebno jesti i mesa ili mleka, ili sira.
7. Još gore stoji kupus. I on se teško vari, a hranjivih materija ima u sebi vrlo malo — čak i ugljenih hidrata jedva 4 procenta. Zato je on samo dodatak uz drugu hranu — „cušpajz“.

Eto, takvu vrednost kao hrana imaju ti predstavnici naših najvažnijih životnih namirnica.O detaljima govoriću drugi put.