Uvek je teško govoriti o sebi ili o svojima; meni je to u toliko teže, što moram da govorim o jednom skromnom čoveku, koji nikada za sebe nije tražio ni pohvale ni počasti, nego se uvek svojevoljno povlačio u pozadinu, puštajući druge da se na njegov račun ističu. Ali ja moram o tome da govorim, ma da znam, da će mu sve to biti neprijatno; moram, jer se to ne tiče samo njega, već jedne opšte stvari.
Koncem oktobra ove godine Ministarstvo Unutrašnjih Dela raspisalo je konkurs za jednog pitomca za javnu higijenu. Od kandidata se tražilo, da su svršeni doktori medicine i da su pre toga već radili na higijeni. Izbrani kandidat trebao bi da provede godinu dana na strani, izučavajući higijenu, pa da se onda vrati u Beograd i da postane referent za tu struku u Ministarstvu Unutrašnjih Dela.
Unapred se već moglo znati, da mnogo kandidata neće biti: Nema mnogo lekara, koji pristaju da napuste svoju praksu i svoju zaradu, pa da, kao svršeni doktori, opet idu da uče, a malo ih u opšte i ima, koji su se kod nas specijalno bavili higijenskom strukom.
I odista, javiše se svega dvojica: g.g. dr Radivoj Vukadinović i Hranislav Joksimović. Obojica su se i pre toga bavili higijenskom strukom: g. dr Joksimović je mnogo pisao o suzbijanju tuberkuloze, a g. dr Vukadinović je poznat celoj Srbiji, kao najvredniji radnik na širenju higijenskog znanja u narodu u na popravci zdravstvenih prilika u njemu. Njegov rad nije poznat samo u Srbiji, nego je cenjen i priznat i u drugim zemljama, koje su po svojim higijenskim prilikama beskrajno naprednije no mi.
Sanitetsko Odeljenje pošlje te prijave Sanitetskom Savetu, da ono kaže, koga od te dvojice treba izabrati. Ali pre ne što je Sanitetski Savet doneo odluku o tome, Sanitetsko Odeljenje raspiše najedared ponovo konkurs, pošto su se, veli, javila svega dva kandidata!
Za svakog krštenog čoveka ta iznenadna odluka Sanitetskog Odeljenja mora da je tajna; ja poznajem te ljude, koji tamo sede i mogu da vam kažem zašto se to tako radilo: ti ljudi iz Sanitetskog Odeljenja boje se dr Vukadinovića kao đavo krsta i mrze ga kao da im je oca ubio. Oni u njemu vide čoveka, koji bi, da je kod naših ministara malo pameti, već odavno trebao da bude šef našeg saniteta. Ako dakle on bude izabran za pitomca, moraće po svom povratku biti postavljen za referenta za javnu higijenu, a tek tada bi se videla razlika između njih, kao šefova i njega kao referenta! Zato su dakle raspisivanjem novog konkursa namerno hteli da ga uvrede i da ga nateraju da odustane od konkursa.
Namera im se i ispunila, jer je dr Vukadinović smesta trgao svoju prijavu. Na tome se dakle sada stvar i svršila. Ali ona nije svršena onako, kako interesi sanitetske struke zahtevaju. Odstranjen je jedan spreman, aktivan čovek, pun inicijative i bogat u idejama, od koga bi ova naša jadna, zanemarena sanitetska struka imala neizmerne koristi. Njemu lično učinjena je nepravda i uvreda, ali, što je još mnogo gore, učinjena je velika šteta opštoj stvari. I zato ja evo i pišem ove redove, jer nemam drugog načina da se borim protiv ono nekoliko nesposobnih ljudi, koji su zaseli na mesta za koja nisu, koji nisu kadri ništa da urade, i koji ni drugima, sposobnima, ne dadu da rade.
26. decembra 1905.