Danas ću da govorim o jednoj bolesti, koja je vrlo česta i vrlo ozbiljna, a ipak ja retko ko i po imenu zna. Skleroza arterija prekraćuje odista život mnogim ljudima, a što je možda još gore, ona mnoge ljude pre vremena pravi invalidima, nesposobnim za rad, i telesni i umni. A što svet malo o njoj zna i govori, to je otuda, što je ona podmukla bolest, koja se razvija tiho, neprimetno, i što sama po sebi ne pravi čoveku nikakve tegobe sve dok se njene posledice ne pokažu u kakvom drugom organu njegovoga tela. Bolesnik se dakle ne oseća bolesnim sve dok usled skleroze arterija no dobije kakvu drugu bolest, koja je njena direktna posledica, i zato on i ne za sklerozu arterija, nego govori uvek samo o bolestima, koje se na nju nadovezuju. I stoga, što se o toj krupnoj i čestoj bolesti tako malo zna, moram ja opširnije da je objasnim, moleći svoje čitaoce, da me strpeljivo saslušaju.
Pre svega dakle: šta je to skleroza arterija?
Arterije su, kao što je već svima poznato, one cevi, kroz koje otiče krv iz srca u sve delove tela. U krvi se, međutim, nalazi sva hrana za svaki deo čovečjega organizma. Iz srca, dakle, polazi krv i raznosi kroz arterije tu hranu na se strane i svaki čovečji organ može da se hrani i da živi samo dotle, dokle mu arterije pravilno rade, tojest dok kroz njih krv može lepo da protiče; desi li se, međutim, da kroz te arterije krv ne može u dovoljnoj meri da prolazi, onda i ti organi moraju da stradaju i najzad i da izumru. To je nema sumnje, jasno. A kad je to jasno, onda je jasno i koliko je skleroza arterija ozbiljna bolest, pošto baš ona čini, da arterije postanu nesposobne za svoju službu. Da kažem odmah, na koji način.
Dok su zdrave, arterije su elastične, iznutra glatke cevi, kroz koje krv prolazi bez ikakve smetnje. Kad postanu sklerotične, one pre svega izgube svoju elastičnost, pa onda postanu tvrde, krte, „krečne“, iznutra neravne, negde se rašire, negde suže, pa i sasvim zapuše. Zato što su krte, one mogu lako da prsnu kad god krv jače kroz njih projuri, a zato što su sužene ili čak i zapušene, ne može krv kako treba kroz njih da prolazi. Bilo pak jedno, bilo drugo, za čoveka su one tada velika opasnost. I odista, bar u tri vrlo važna organa čovečjega tela proizvodi skleroza arterija teške, neizlečive bolesti. To su: mozak, srce i bubrezi. Kad mozak od sklerotičnih arterija strada, naiđe [izlapelost] ili „šlog“; kad srce strada, razviju se teške srčane mane; kad bubrezi stradaju, dođe „vodena bolest“.
I o tim i o drugom posledicama skleroze arterija govoriću drugi put opširnije. Sad sam samo hteo da iznesem, kako je to teška, opasna bolest, pa onda da pređem i drugo pitanje: kako se skleroza arterija dobija?
Svaki star čovek pati od skleroze arterija, kad jače, kad slabije. To znači: arterije s vremenom gube svoju elastičnost, popuštaju, troše se, i skleroza arterija je donekle fiziološka staračka pojava. Ali se skleroza arterija često viđa i na mladim ljudima, na ljudima i u četrdesetim pa i u tridesetim godinama. A to nije više fiziološka pojava, nego bolest, koja ima svoje naročite uzroke.
Da još mlad čovek dobije sklerozu arterija, ili da je stari ljudi dobiju u jačem stepenu nego što bi trebalo, tome uzrok može biti u glavnom trojak:
- Skleroza arterija razvija se brže i jače kod ljudi, koji celog veka moraju da rade teške telesne radove.
- Ona se isto tako jače razvija kod ljudi, koji već boluju od izvesnih bolesti: od revmatizma, „gihta“, šećerne bolesti, a u prvom redu od sifilisa.
- Sklerozu arterija će ponajpre dobiti ljudi, koji nerazumno žive: koji se na kreću nego po ceo dan sede; koji mnogo i dobro jedu, naročito meso; koji mnogo puše; i najzad, koji mnogo piju.
Ako se između sviju tih uzroka izdvoje oni koji su najčešći i najvažniji, onda se može reći: jaka hrana a slabo kretanje sifilis i alkohol donose sklerozu arterija.
Ko hoće duže da poživi, a i preko četrdesete i pedesete da ostane krepak i bistar čovek, taj neka upamti ta tri greha, s kojima ruku pod ruku ide skleroza arterija, pa neka ih se kloni.