Na odličnu je misao pao pre šest godina dr. Vukadinović, kad je počeo izdavati svoj „Zdravac“. Šta je njegov „Zdravac“, to svi znate: zidni kalendar, ispunjen poukama o čuvanju zdravlja i slikama koje se odnose na te pouke. Prosta stvar, je l’ te? Ali prosta onako, kao što je prosto Kolumbovo jaje — treba je se samo setiti, pa je onda sve lako. A ideja je, kao što rekoh, odlična: „Zdravac“ stoji cele godine na zidu, u sobi, u školi, sudnici, mehani, i za tu godinu dana mora ga svaki pročitati, mora hteo-nehteo, jer mu prosto bode oči. To je prvo. A drugo, „Zdravac“ ima i slike, lepe slike, koje još više [mame] baš prostog čoveka, da vidi i da se raspita, šta znače. I dosita dok sam bio u unutrašnjosti, video sam ovo: Mnoge pouke, koje je doneo „Zdravac“, zna naš svet tako reći napamet, i znaju ih ne samo pismeni ljudi, nego i nepismeni, koji su se [okupljali] kod kuće oko đačeta, u sudnici oko ćate, u mehani oko kelnera i slušali šta u „Zdravcu“ piše. A što je vrlo poučno i što još bolje dokazuje, da je dr. Vukadinović došao na odličnu ideju, svi [i] polupismeni i nepismeni ljudi [nedostaje par reči] naučili su bili [one] pouke iznad kojih stoji kakva slika. To je istina koji sam svojim očima gledao. I zato sam zahvalan [kolegi] Vukadinoviću, jer ne treba valjada dokazivati, da je našem narodu pouka o čuvanju zdravlja potrebna kao nasušni hleb?
Juče je [… šesti] „Zdravac“ za 1905. godinu. I oni [nedostaje deo teksta] I kakve su to sile! Nisu to oni šematizirani crteži, izvađeni iz nemačkih i francuskih knjiga. Takve su samo dve, one koje pokazuju, kako se pridržava dete kad kašlje veliki kašalj i kako izgleda dečje grlo iznutra. One su uzete iz čuvenih stranih knjiga, i mnogo su gore od ostalih sedam slika, na kojima se odmah vidi, da su rađene u Beogradu. Te su jasne, žive, kao najbolje fotografije. Pogledajte samo one dve, koje pokazuju kako treba spremiti mleko za malo dete, i onu, koja predstavlja kako knez Aleksa Nenadović svetuje [nedostaje reč] Protu Matiju, da ne pije alkoholna pića. Svaki će radi njih zastati pred „Zdravcem“ i svaki će ih dugo, dugo godina pamtiti. A za nas Beograđane, sve te slike još su interesantnije stoga, što na njima vidimo sva poznata lica. Gđa Đorđevićka, simpatična Coca, sprema flaše s mlekom; [dve reči] je g. M. Petrović; prota Matija i njegova popadija g. Milutinović i gđica Jurkovićeva; učitelj koji uči decu da ne pljuju po podu g. Sretenović; otac, što gleda detetu u gušu g. M. Jovanović, fotograf itd.
Kažem vam: „Zdravac“ je odlična narodna knjiga, ovaj poslednji bolji je od sviju dosadašnjih. I bez njega ne treba da bude nijedna kuća, ni jedna škola, ni jedna mehana, ni jedna sudnica.