Nekoliko dana lepo, pa opet kiša, opet vetar. I neprestano tako. Ono istina, mi u Srbiji u opšte nemamo lepo proleće, ali ova je godina zacrnila. I to će, nema sumnje, biti jedan od uzroka, što ovog proleća ovoliko bolujemo. Gde sednete, gde stanete, samo o bolesti čujete razgovor, o bolesti i o ovom nesrećnom vremenu. A u svim tim razgovorima najčešće se spominje jedna reč: influenca. Tim se imenom krsti danas svaka kijavica, svaki kašalj, svaki revmatični bol, ali je ipak istina, da ove godine imamo vrlo mnoge baš i prave, istinske influence. I zato ja danas, u ovo doba influence, hoću o influenci i da govorim.
Navlaš sam tu reč nekoliko puta jedno za drugim napisao. Pazite dakle: influenca, in-flu-en-ca, tako se ta reč govori. Ne možete zamisliti, kako čudno pismenom čoveku izgleda čeljade, koji govori „infulencija“, „fulencija“ i tako koješta. Jer, najzad, seljaku se tako što i može i mora oprostiti, ali se no može oprostiti čoveku koji prima toliko i toliko talira plate, ni ženi koja drži frizerku i gleda Koklena.
To onako uzgred, u zagradi. A sad na samu stvar.
Kao što rekoh, ovo je sad doba influence. I kako ova košava i ova vlaga kanda ne misle tako skoro da nas ostave, ne možemo se ni mi nadati da će nam influenca uskoro otići iz gostiju. A to će nas skupo stati, vrlo skupo. Prvo zato, što je to bolest koja se veoma lako širi na sve strane, a drugo stoga, što smo svi mi lakomisleni, prosto kao deca lakomisleni prema toj bolesti. Jer pre svega, i ako se ona lako širi, ipak je razuman čovek koliko-toliko u stanju da se od nje čuva. Dokazano je, da influencu najlakše dobivaju ljudi koji često pate od kijavice, od krajnika i od običnog kašlja — dakle ljudi koji lako nazebu. I onda je sasvim pojmljivo, da se čvršćanjem tela, suzbijanjem mekuštva možemo i nje sačuvati.
Ja sam o tom našem mekuštvu već govorio, onda kad je bila reč o bašlici. Rekao sam tada, da sa učvrščivanjem tela treba otpočeti u leto, i obećao sam da ću se na tu stvar vratiti, kad joj dođe vreme. Tada ću moći biti i opširniji, i bez sumnje ću i mog prijatelja B. uveriti, da greši kad od straha od influence po šest meseci u godini dana nosi kaljače i bašliku. Neka, dakle, na tome i ostane. A sad da se zadržim na jednoj drugoj stvari.
Ne strada svet od influence, nego od bolesti koje se na nju nadovežu. A one se nadovežu ponajpre kod ljudi koji uzmu stvar olako, pa se ne čuvaju. I u tome je najveća opasnost od te bolesti, Redak je već čovek (naročito „inteligentniji“ čovek), koji će u ovo doba influence, čim oseti da mu nije dobro, ostati kod kuće i pozvati lekara. Svaki će gotovo otići prvo u drogeriju i kupiti za groš aspirina ili salipirina, ponoseći se što je tako pametan, pa zna da je to „najnoviji lek protiv influence“. I iće i dalje na posao i u kafanu, i hvaliće se kako on uvek influencu „na nogama preleži“. A doktora će pozvati tek kad ga kakva ozbiljna komplikacija svali u krevet. Koliko sam ja zapazio, to je ove godine kod odraslih ljudi ponajčešće zapaljenje grudne maramice. Njega je pun Beograd, a koliko je to ozbiljna bolest, o tome ćemo drugi put razgovarati.
Ovom sam prilikom hteo da kažem samo ovo: Bolje vam je, kad se pobolite, da ostanete nekoliko dana kod kuće i da platite jednu lekarsku posetu, nego da posle ležite i zovete lekara nedeljama i mesecima.